Sakrivala je decu u mrtvačke sanduke! Kada su je uhapsili, saznali su pravu istinu… (FOTO) (VIDEO)

Dugo se krila, dok je na kraju nisu uhapsili! Ovo je priča koja je obišla ceo svet…

Irena Sendler je rođena 1920. godine u Varšavi. Otac ju je naučio mnogim stvarima, a najvažnija od njih je da pomogne ljudima u nevolji.

Prateći stope svog oca koji je bio lekar, školovala se za medicinsku sestru. Kasnije je postala socijalna radnica, koja se između ostalog brinula da obezbedi siromašnima hranu i odeću.

U tom periodu, već je počelo proganjanje Jevreja širom Evrope.

Tokom Drugog svetskog rata, nacisti su formirali jevrejski geto u Varšavi. Tu je bilo smešteno preko 400 hiljada ljudi, koji su svakodnevno živeli na ivici smrti.

Irena je bila duboko zabrinuta za te ljude, pa je rešila da pokuša da im pomogne. Pridružila se organizaciji ,,Zegota,” koja je spasavala Jevreje. Iako je rizikovala život, Irena je bez razmišljanja krenula u akciju.

Sa dve prijateljice, pomagala je deci iz geta.

Međutim, mnoge jevrejske porodice su odbile da povere svoju decu nepoznatoj ženi.

Geto je bio dobro čuvan, pa je morala da se dovija kako bi pomogla deci.

Jedan od načina je bio da izmisli da je dete bolesno, kako bi ga povela u bolnicu.

Kako su čuvari geta pooštrili kontrolu, iznosila je decu u mtrvačkim sanducima, kontejnerima za smeće, koferima.

Jedna od beba koju je spasila bila je i malena Eluzina. Devojčica je imala svega 5 meseci, a majka joj je u haljinicu ušila srebrnu kašiku. Irena je uspela da je iznese iz geta u drvenom sanduku, namenjenom za ugalj.

Irena je pažljivo vodila evidenciju: uspela je da spasi 2 500 dece!

Sve je išlo po planu, do jednog dana kada su je nacisti uhapsili. Završila je u zatvoru gde je mučena, ali nije odala nijednu informaciju. Nacisti su je zbog toga osudili na smrt, ali je sudbina za Irenu imala druge planove.

Jedan od njenih saboraca je uspeo da podmiti čuvare da je puste. Od tada je živela pod lažnim imenom, ali nikada nije prestala da pomaže ljudima.

,,Moj bes protiv okupatora je bio veći od mog straha. Moj otac je uvek govorio: pomozi čoveku koji se davi, čak iako ne znaš da plivaš. U to vreme, Poljska se davila,” rekla je Irena.

Kada se rat završio, Irena je predala sve papire humanitarnoj organizaciji, kako bi im pomogla da ponovo spoje razdvojene članove porodice. Ubrzo se udala i rodila troje dece.

Nakon dugog i srećnog života, Irena je umrla u 98. godini.

Oni kojima je pomogla, kao i njihovi potomci, nikad neće zaboraviti ovu heroinu!

Podelite njenu priču sa prijateljima na Fejsbuku, o dobrim delima treba da se priča!